Jučer je ponovno bio još jedan super dan. Moja me je vodila u šumu, mislim da ovu zove Maksimir. Često idemo u šumu jer zna da mi je to najveća uživancija. Mogu trčati do iznemoglosti, preskakati jarke i srušene grane, sve je puno novih mirisa i zvukova.
Jezik do poda ali i dalje u akciji
U šumi živi puno malih životinja koje ja naganjam ali nažalost sve su brže od mene. Jednom sam skoro uhvatila zeca ali mi je šmugnuo u zadnji tren. A najviše me ljute one vjeverice. Nisu toliko brze ali uvijek zbrišu na drvo gdje se ja ne mogu popeti. I onda k’o bedak skačem i lajem na drvo dozivajući ih da se vrate ali me ignoriraju. Doduše ni sama ne znam što bi s njima da ih uhvatim jer meni je gušt samo trčati i loviti ih.
Kad naiđemo na neki potok ili blatnjavu lokvu – svaka je moja!
Obožavam tu muljavu crnu vodu po kojoj mogu veselo gacati tako da sve šprica naokolo. A kad se umorim, malo prilegnem u nju jer baš je fina hladna i osvježi me. I ono najbolje, okus je fenomenalan!
Moja mi brani da pijem tu vodu ali ja ju zeznem. Kad spazim baru u daljini, pojurim prema njoj pa se uspijem malo napiti prije nego me Moja sustigne i potjera van. Ali mi zato daje da se slobodno igram u lokvi (sve dok ne ju ne pijem) iako sam poslije sva blatnjava i smrdljiva. Tako barem kaže Moja iako ja mislim da baš fino mirišem. I zato ne propuštam priliku da se uvaljam u svaku pa i najmanju lokvu na koju naiđemo jer me doma ionako čeka kupanje i četkanje.
Moja uporno inzistira na tome iako meni to i nije baš drago ali šutim i trpim jer znam da ću ponovno već za dan-dva naći neko blato da se malo osvježim.
Bilo je jako vruće iako smo bile u šumi i kad sam ugledala jezero, nije bilo šanse da me Moja zaustavi. Ni loptica ni kobasica nisu tako privlačne kao kupanje pa sam se zatrčala i bućnula u vodu.
I iako sam pas mješanac ipak u meni ima labradora koji su najveće plivalice među psima. Labradori obožavaju vodu bez obzira koliko je duboka ili hladna i nikad ne propuštaju priliku za kupanje. Bile su tamo neke glupe male patke koje sam brzo potjerala sa svojim prskanjem tako da je cijelo jezero bilo samo za mene. I moju lopticu. Pa neću valjda plivati bez razloga, zar ne? Moja mi je morala bacati lopticu jako daleko kako bih mogla plivati čak do polovice jezera i natrag. I svaki put kad bih ju donijela do obale, Moja je morala baciti ju natrag. Iako sam vidjela da joj baš i nije ugodno jer su je neki stariji ljudi ružno gledali i komentirali ali ona je hrabro bacala lopticu i smijala mi se.