Jučer je ponovno bio još jedan super dan. Moja me je vodila u šumu, mislim da ovu zove Maksimir. Često idemo u šumu jer zna da mi je to najveća uživancija. Mogu trčati do iznemoglosti, preskakati jarke i srušene grane, sve je puno novih mirisa i zvukova.

blog Izlet u šumu foto

Jezik do poda ali i dalje u akciji

U šumi živi puno malih životinja koje ja naganjam ali nažalost sve su brže od mene. Jednom sam skoro uhvatila zeca ali mi je šmugnuo u zadnji tren. A najviše me ljute one vjeverice. Nisu toliko brze ali uvijek zbrišu na drvo gdje se ja ne mogu popeti. I onda k’o bedak skačem i lajem na drvo dozivajući ih da se vrate ali me ignoriraju. Doduše ni sama ne znam što bi s njima da ih uhvatim jer meni je gušt samo trčati i loviti ih.

Kad naiđemo na neki potok ili blatnjavu lokvu – svaka je moja!

Obožavam tu muljavu crnu vodu po kojoj mogu veselo gacati tako da sve šprica naokolo. A kad se umorim, malo prilegnem u nju jer baš je fina hladna i osvježi me. I ono najbolje, okus je fenomenalan!
Moja mi brani da pijem tu vodu ali ja ju zeznem. Kad spazim baru u daljini, pojurim prema njoj pa se uspijem malo napiti prije nego me Moja sustigne i potjera van. Ali mi zato daje da se slobodno igram u lokvi (sve dok ne ju ne pijem) iako sam poslije sva blatnjava i smrdljiva. Tako barem kaže Moja iako ja mislim da baš fino mirišem. I zato ne propuštam priliku da se uvaljam u svaku pa i najmanju lokvu na koju naiđemo jer me doma ionako čeka kupanje i četkanje.
Moja uporno inzistira na tome iako meni to i nije baš drago ali šutim i trpim jer znam da ću ponovno već za dan-dva naći neko blato da se malo osvježim.
blog Izlet u šumu foto
Buba blatnjavica

Bilo je jako vruće iako smo bile u šumi i kad sam ugledala jezero, nije bilo šanse da me Moja zaustavi. Ni loptica ni kobasica nisu tako privlačne kao kupanje pa sam se zatrčala i bućnula u vodu.

I iako sam pas mješanac ipak u meni ima labradora koji su najveće plivalice među psima. Labradori obožavaju vodu bez obzira koliko je duboka ili hladna i nikad ne propuštaju priliku za kupanje. Bile su tamo neke glupe male patke koje sam brzo potjerala sa svojim prskanjem tako da je cijelo jezero bilo samo za mene. I moju lopticu. Pa neću valjda plivati bez razloga, zar ne? Moja mi je morala bacati lopticu jako daleko kako bih mogla plivati čak do polovice jezera i natrag. I svaki put kad bih ju donijela do obale, Moja je morala baciti ju natrag. Iako sam vidjela da joj baš i nije ugodno jer su je neki stariji ljudi ružno gledali i komentirali ali ona je hrabro bacala lopticu i smijala mi se.

Baš ju volim jer će sve napraviti da ja uživam i pritom se uvijek smije. A ja volim kad se Moja smije pa se onda trudim uživati što više.

blog Izlet u šumu foto

Poslije ovoga pas je bio suh ali je su nastradale sve stvari i – fotograf

blog Izlet u šumu foto
Buba blatnjavica

Nakon kupanja nastavile smo šetnju do livade gdje je Moja konačno mogla malo odmoriti.

Kužim ja to jer ona ima samo dvije noge a ja četiri pa se brže umara i ne može trčati tako brzo kao ja. Što dobro dođe kad napravim neku nepodopštinu pa me ne može uloviti. Prije kad sam bila još mali pas bježala sam često ali nikad daleko, za svaki slučaj da me ne izgubi. Ali sada sam već veliki i dobro odgojeni pas pa Mojoj bježim samo kada se igramo lovice. I nema šanse da me ulovi, uvijek sam brža. Uglavnom, ona je zalegla na travu a ja sam dotle naganjala neke ptice koje su zobale stari kruh. I ja sam brzo prožvakala par komada dok Moja nije gledala. Mojoj se očito svidjelo ležati tako na travi jer smo tamo provele neko vrijeme. Čak mi je i lopticu bacala a da se nije dizala. Što je meni apsolutno razumljivo jer i ja obožavam ležati u travi pa me čudi da Moja to ne radi češće.

Najveći je užitak kad si umoran i legneš a ispod tebe mekana mirišljava trava koja te hladi. Pa se onda još malo valjaš kako bi sve te mirise mogla na sebi ponijeti kući.