Zajedno sa Mojom dobila sam i novu obitelj. Veseli i glasni ljudi te jedan dobar ali plašljivi pas, Roki. On je moj brat iako nije zaista ali ustvari je. Stariji je dvije godine, malo je manji od mene i jako smo različiti. Ali volim ga najviše na svijetu!
Roki je miran i skuliran tip, najviše voli biti doma gdje se može izležavati i maziti satima. Valjda ga zato i zovu Pokućni pas. Za razliku od mene, nabrijane divljakuše koja jedva čeka ići van naganjati lopticu.
Kad nas izvedu u šetnju ja pojurim sva sretna jer sam vani a on – popiški se i krene doma!? Čudan neki tip, kažem vam ja. I svaki put kada smo zajedno ja ga pokušavam nagovoriti na igru, grizem ga za nogu i guram ga njuškom ali on se pravi da me ne vidi. Čak mu donosim i svoje loptice koje inače nikome ne dajem ali on uzme loptu, okrene mi leđa i krene ju žvakati! Što me užasno frustrira jer, pod a – ignorira me, a pod b – ostala sam bez loptice. Svaku mi pojede i onda nakon toga mrtav-hladan uzme SVOJU loptu i stavi je pod njušku kako je se ja ne bi dočepala! A on svoje lopte čuva, ne žvače ih a ja se ne usudim maznuti mu je. Ipak je on moj stariji brat.
Roki je ustvari baš prava faca. Jedino kada ga primi strah od grmljavine. Tada uopće ne želi ići van, čak niti da se popiški. Kako samo izdrži? Bude mi ga baš žao kako se sav jadan skupi i podvijenog repa pobjegne u kupaonicu. A najgore je za Novu godinu kad bude baš bučno od vatrometa. Svi su dugo budni i vesele se a on se trese cijelu noć. Ne pomažu niti sve loptice koje mu ja uporno donosim ili one slasne mrvice koje su ljudima pale sa stola. A onda niti meni više nije gušt poskrivećki ih smazati jer, kako uživati kad ti je brat u komi od straha?
Ali mislim da ide malo na bolje. Jučer je puhao toliko jaki vjetar da su mi uši klaparale zrakom kao da nisu moje i onda je počela padati kiša. Naravno Moja i ja smo se zabrinule za Rokija pa smo otišle do njih ne bi li ga zabavili da zaboravi na nevrijeme. Ja sam se već pred vratima pripremila na trk pa sam ostala paf kad sam ušla.
Roki spava! I to ne samo da spava već i hrče!
Izvalio se udobno u svojem novom krevetu koji je nedavno dobio od Moje na poklon! Mrvicu sam ljubomorna, ali baš je super vidjeti ga kako hrče i ne kuži da je vani nevrijeme… U tom se gnijezdu možeš lijepo ušuškati, sve je mekano i toplo a opet dovoljno veliko da se udobno ispružiš. A ako ne želiš da te smetaju i tražiš mirni kutak za spavanje, samo se malo dublje uvučeš i sakriješ, baš kao u nekoj udobnoj vreći koja te štiti.
Možeš na miru spavati i sanjati najluđe snove, kako trčiš a oko tebe lete stotinu loptica! Ali Roki vjerojatno ne sanja loptice već veliki tanjur pun mirišljavih kobasica samo za njega.
Tako da ne mora više glumiti izgladnjelog sirotog psa ispod stola dok njegovi ljudi jedu a on ih gleda svojim najtužnijim pogledom. Na koji oni naravno uvijek nasjednu pa mu dobace nešto sa stola.
